alergije, problem savremenog društva

kada je reč o najčešćim hroničnim oboljenjima kod dece, adolescenata i odraslih, tu svakako prednjače alergijske bolesti ( alergije ). zanimljivo je da je poslednjih godina primećen njihov porast i to naročito kod najmlađih. uzrok za to je, kako se pokazalo, uzrasna specifičnost javljanja ove vrste bolesti i to po principu „alergijskog marša“. već u detinjstvu moguće je uočiti prve manifestacije. u vidu ekcema (atopijski dermatitis) i alergijskih reakcija na hranu koje prethode razvoju respiratornih alergija (alergijskog rinitisa i astme).

na nastanak i pojavu simptoma alergijskih bolesti utiče mnogo faktora, a značajnu ulogu ima genetika, ali i sredina u kojoj dete odrasta. naravno, blagovremena i uspešna prevencija je moguća, ali u tom slučaju je neophodno uočiti prenatalne i postnatalne faktore rizika. alergije se manifestuju na različite načine: od najtežih formi u vidu anafilaktičkih reakcija, koprivnjače, angioedema, alergijskog rinitisa, alergijske astme, serumske bolesti, alergijskog vaskulitisa, atopijskog dermatitisa, kontaktnog dermatitisa, granulomatoza, pa sve do širokog spektra kontaktnih preosetljivosti i alergija na hranu, lekove i venome insekata.

šta je „alergijski marš“?

„atopijski (alergijski) marš“ predstavlja niz alergijskih poremećaja, koji počinju u najranijem detinjstvu kao ekcem (atopijski dermatitis, AD) i alergija na hranu, a zatim prerastaju u alergijski rinitis (AR) i astmu. Kada je reč o deci koja imaju neko od alergijskih oboljenja, 20-30% dece uzrasta od 4 do 7 godina ima astmu, 5-10% ekcem (atopijski dermatitis), a 2-5% alergije na hranu. važno je znati da do 7. godine života skoro svako dete sklono atopiji ispolji neki od simptoma i znakova alergijske bolesti, te je lako reagovati na vreme.

studija o alergijskim oboljenjima kod dece rađena je i u našoj zemlji – istraživanje je sprovedeno u pet regionlanih centara različitih demografskih i socioloških karakteristika i obuhvatilo je oko 14.000 dece dve starosne grupe, 6-7 godina i 13-14 godina. U ukupnom zbiru, od astme u Srbiji boluje 5,91%, od alergijskog rinitisa 11,46 %, a od ekcema 14,27% dece.

ekcemi i alergije na hranu

bez obzira na to o kom pacijentu je reč, ekcemi odnosno atopijski dermatitis (AD) i alergije na hranu se najčešće javljaju i ispoljavaju istovremeno, zapravo, alergija na hranu je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ekcema. skoro 35% dece sa ekcemom ima pozitvan test (specifičan IgE) na neki od alergena u hrani i to najčešće na proteine kravljeg mleka. deca koja su alergična na kravlje mleko u najranijem uzrastu mnogo češće ispoljavaju znake bronhijalne hiperreaktivnosti u školskom uzrastu.

da bismo se zaštitili od spoljnih uticaja mikroorganizama ili stranih alergena, jako je važna uloga koju ima površinski sloj kože (epidermis). ukoliko je epidermis oštećen, ulazak patogena, alergena, toksina, iritanasa i različitih vrsta polutanata je prilično lak i samim tim, napravljen je prvi korak u nastanku ekcema.

studije pokazuju da zastupljenost ekcema varira u zavisnosti od zemlje do zemlje i kreće se od 0.3 do 20.5%. u našem regionu, učestalost ekcema kod dece predškolskog uzrasta je od 9,5 do 17,2% i kod dece školskog uzrasta od 9,1 do 16,2%. kod 45% dece sa ekcemom, prvi simptomi bolesti se manifestuju već u prvih 6 meseci života, kod 60% dece u toku prve godine života, a kod čak 85% pacijenata najkasnije do 5 godine. manje od 50% pacijenata sa ekcemom ima potpunu rezoluciju bolesti do 7. godine života, a svega 60% do perioda adolescencije, što ukazuje na hroničan tok bolesti. navedene studije pokazuju da je ekcem jedan od glavnih faktora rizika za razvoj astme u kasnijem životnom dobu. rani početak bolesti i teška klinička slika, povišenje serumskog IgE, pozitivni in vivo i in vitro alergo testovi povećavaju verovatnoću za progresiju ekcema u alergijski rinitis i astmu.

šta vi kao roditelj možete da uradite za svoje dete?

saveti za roditelje sa decom čija je koža suva, iritirana, sklona alergiji i infekcijama, mogu se lako pronaći u svim našim i internacionalnim publikacijama i medijima i nisu namenjeni samo stručnoj javnosti. ukoliko ste kao roditelj i sami skloni alergijama, prepoznaćete simptome kod svoje dece već u najmlađem uzrastu pa ćete biti spremni za prihvatanje saveta o prevenciji razvoja alergija. rana prevencija je najvažnija, dakle, i pre nego što se svi simptomi pojave i nastupe propratne komplikacije. kao što smo već naveli, ekcem se klinički ispoljava već do 6. meseca života deteta u skoro polovini slučajeva.

rana prevencija pre svega podrazumeva uklanjanje relevantnih alergena iz hrane, vazduha i okruženja, a posebnu pažnju treba posvetiti kontaktu kože sa potencijalnim alergenima i štetnim agensima iz odeće i, generalno, tkanine. u ranom uzrastu, koža dece je nežna, osetljiva i nezrela, ali koža dece sa atopijskom konstitucijom je takva i u kasnijem periodu. obratite pažnju na izbor higijenskih i kozmetičkih sredstava za negu kože, a obavezno i na odabir tkanine od koje je odeća za bebu odnosno dete. važno je birati pamučnu odeću, svetlijih boja i prirodnog sastava kako biste smanjili faktor rizika. odeća od vune, veštačkih materijala, sintetike i obojena tamnim bojama jednostavno nije odgovarajuća za kožu malog deteta. ukoliko je detetova koža već iritirana, etikete, nalepnice, porubi i šavovi sa unutrašnje strane će joj dodatno štetiti, pa i to treba imati u vidu kada je reč o odabiru odgovarajuće odeće za decu bilo kog uzrasta.